Kako živimo ja i baba...

Teško je da se živi.
Jebiga, velika besparica, skupoća, neki kažu nema se para, nemož da se živi.
A para ima dosta koliko oćeš! Ja eto imam, čim radim moram da imam.
Radim eto, imam moje socijalno, dobijam 4800 do 5000 dinara mesečno,
onda ovaj 200, onaj 400 i sve ukupno, boga mi, 10 000. Ali šta je dosta?
Nikad nije dosta. Sad ide jesen, zima, treba leba, treba drva, treba...
Ali baba, baba troši puno. Jeste, troši puno. Za nepunih 15 dana ona je potrošila sve pare.
120 000 je imala, podigla je, to joj dao centar za socijalni rad i ona sjebala sve pare.
Kupila neki plavi televizor, neke stolove, bog bi ga znao, ništa to ne valja.
I ostala je sad u kući sa 50 dinara, nema više. E sad trči Amigo da radi, da zaradi,
da hranim nju i mene.
A volim babu, volim zato što nemam de da spavam, kad dođe zima ja ne mogu na sneg.
Eto, to je to.
Fala brate, zdravo bio!